Title | : | Mimesis |
Author | : | |
Rating | : | |
ISBN | : | 9531881812 |
Language | : | Croatian |
Format Type | : | Kindle , Hardcover , Paperback , Audiobook & More |
Number of Pages | : | 193 |
Publication | : | First published January 1, 2003 |
Mimesis Reviews
-
Ово је један огавни, бљутави политички памфлет заогрнут у књижевни текст.
Николаидис са тако јаросном мржњом пише против свега што има и најмањи предзнак српског, да то постаје трагикомично. Покушаји цинизма, оштрих опаски и ругања манама овдашњих људи или „деконструкције митова“ су далеко од „бернхардовштине“, како га класификују поједини критичари. Бернхард и Николаидис су небо и земља.
Ипак, треба бити поштен па рећи да антисрпска хистерија и есејистички покушаји анализе политичких дешавања на Балкану чине мањи део књиге, док је већина посвећена Николаидисовом алтер-егу и његовој контемплацији о досадашњем животу, породичним односима и кретањима, као и њиховој трансформацији у складу са бурним историјским временима на овим просторима. Ту би се и могло пронаћи појединих занимљивих делова, а могу само мислити шта би од свега тога направио неки писац већег калибра, попут нпр. Миљенка Јерговића.
Заиста не волим када политички ставови неког писца толико очигледно гуше текст, тако да ће ово бити – седи један. -
Lista par pjesama i par citata koje želim have at hand:
Bonnie Prince Billy - I see A Darkness
Samo mjesec dana ranije bio sam uvjeren da nikada više neću doći u tu zastrašujuću situaciju - da donosim važne odluke. Konačno, nekoliko godina potrošio sam nastojeći da organizujem miran život, bez putovanja i transakcija emocijma, život ispunjen lijepom umjetnošću, pisanjm i svakodnevnim ritualima, od jutarnjeg ispijanja kafe do popodnevnih šetnji. Naporno i uporno sam radio na tome - nisam li otud imao pravo nadati se uspjehu?
Dakle ovako: Amar se sa hamburgerima vratio sa Marin Dvora i naišao na zaključana vrata. Pozvonio je. Kada mu i nakon toga nisam otvorio, izgubio je živce i stao nogama lupati o vrata, psujući me na sve načine kojih se u tom trenutku uspio dosjetiti. Oni koji su upućeni u tajne bosanskih psovki, znaće da je katalog varijanti proklinjanja koji je imao na raspolaganju bio praktično neiscrpan.
Dakle: Dodikov put. Da su u izgradnju tog puta uložili makar djelić entuzijazma koji su demonstrirali prilikom rušenja bosanskih gradova, da ne govorimo o tome da kada na red dođe rušenje džamij bosanski Srbin odjdnom postaje radišan kao Njemac - danas bi se vozio autoputem nalik na - upravo njemačke. Ali Republika Srpska je deridijanska zemlja - raj dekonstrukcije.
Neutral Milk Hotel - In the Aeroplane over the Sea
Bilo je dovoljno da shvatim kollika je njihova glupost, pa da utvrdim da moj eskapistički mikro-svijet ne može dugo opstati, ne kada sam okružen njima. Ljudima koji vjeruju da je Njegoš rekao: u zdravom tijelu zdrav duh.
Barem jednom nedjeljno pokušavam da im objsnim kako se narkomanija i nacionalizam međusobno isključuju. Dop i nacionalizam su vam kao Srbi i Hrvati, kažem im, ne idu zajedno. Hulite na svijetle tradicije narkomanije, koja u principu globalistička, liberalna ideologija, koja ne pravi razliku između nacija, vjra i rasa. [...] Zamislite narkomana rasistu? Sa tim desnim skretanjima je narkomanija raskrstila još u vrijeme hipi pokreta. Narkomanija isključuje fašizam rasizam i nacionalizam. Kada narkoman govori o dihotomiji "žuto-bijelo", on ne misli na boju kože. Pokušavam da im objasnim da nema ništa gore nego vidjeti narkomana - seljačinu. Nihilistički, autodestruktivni koncepti, kakav narkomanija jeste, morali bi biti elitistički, inače gube harizmu i smisao. Tako im kažem pa dodam: nacionalizam je, s druge strane, populistički koncept. Kako uspijevate da spojite to dvoje?
The Palace Brothers - There is No One that Will Take Care of You text
Brakovi u Crnoj Gori ipak često propadaju, jer savremeni muškarci ženama ne obezbjeđuju dovoljno patnje. Muškarčev autoritet tada biva radikalno narušen u ženinim očima. [...] Pri čemu će se smatrati značajnom prednošću ako ih maltretirate - samim svojim postojanjem, ako vaša egzistencija sistematski uništava ženinu.
Nick Drake - Five Leaves Left (cijeli album)
Oštroumna, govorljiva i šepava žena u poznim godinama - familija se sablažnjavala nad Nikolinim izborom. "Samo takva će me dobro čuvati od vas", odgovorio je on.
The Beatles - Girl
Kada je jednog majskog popodneva oslanjajući se na štap ušao u kuću; kada je jednog majskog dana ušao u kuću, poljubivši na ulazu Joanisa u glavu; kada je jednog majskog popodneva poljubio Joanisa i ušao u kuću, a Zorka vidjela tri suze kako se slijevaju niz njegovo staračko lice; kada je jednog majskog dana tiho plačući ušao u kuću i nakon što je poljubio sina odložio svoju Bibliju ispod ikone Svetog Nikole u hodniku; kada je jednog dana poljubio sina i odložio Bibliju, Zorka je znala da je kraj blizu.
Joy Division - Love Will Tear Us Apart
Ako sam i pokazivao izvjesnu odlučnost u pitanjima literature, ljubavi sam se prepuštao kao bujici.
Ali nezamislivo mi je drugačije - čovjek mora paziti što unosi u sebe, bilo da je po srijedi alkohol, bilo Svijet. Tek malo, tek od najboljeg.
David Bowie - Heroes
Ljudi [...] nemaju hrabrosti da utiču na svoj život - svo njihovo herojstvo leži u spremnosti da se pomire sa posljedicama svoje pasivnosti, ma kako strašne bile
Zar jedna od temeljnih osobina našeg vremena nije to što niko od nas, zapravo, ne zna ko je osoba koju jebe? To je ona vrsta nesigurnosti protiv koje se ne možete boriti kondomom. Zapravo - upravo kondom i jeste kriv za nju. Siguran seks, kažete? Navučete kondom i legnete sa nekim. Šta znate o toj osobi? Ništa osim da vas neće zaraziti - to vam jamči kondom. Osoba u koju prodirete može biti masovni ubica; možda je kriva za smrt roditelja; možda je kao dijete gurnula brata sa drveta; može biti ratni zločinac; može, napokon, biti zla, može biti ništarija.
R.E.M. - Losing My Religion
Razmišljao sam: nije li ovo jedna od onih situacij kada griješimo što tražimo pomoć od Boga, jer sada nam valja samima sebi pomoći? Kao kad se pred polazak u bitku kaže: vjerujte u Boga, ali provjerite da li vam je barut suv.
Tindersticks - Blood
U neku ruku, narkomanija i jeste sport. Jedna od onih ekstremnih disciplina, poput bandži-džampinga ili paraglajdinga, ali superiornija od svih njih, jer je najbliža smrti. Hajdegerovski sport: bivstvovanje ka smrti.
Johnny Cash - Wayfaring Stranger
Nakon što bi vodili ljubav, nij bilo ničeg ljepšeg od posmatranja njenog nagog tijela. Ona bi se okrenula na bok, tako da sam mogao milovati meku kožu na njenoj stražnjici. "Pričaj mi", rekla bi tada. I ja bih joj pričao o Kristu i svijetu koji je proputovao, sve dok ne bi utonula u san, izmorena seksom i uspavana bajkama.
Mogwai - Yes! I Am a Long Way From Home
Govorio sam o svom umu, svom dekonstrukcionističkom umu, sazdanom tako da u pepeo pretvara sve što dodirne, o umu koji uništava svaku izbočinu, svaku utjehu i svaki užitak za koji bih se mogao uhvatiti dok padam u potpunu propast. Sistematski i svjesno se uništava sve što bi moglo zaustaviti ili odložiti pad. Nema nikakve utjehe. Iz života se izgoni sve što bi ga moglo učiniti ugodnijim. Odlučujem se za zdrav život. Ostavljm cigarete, počinjm da idem u teretanu. Mršam petnaest kilograma. Kakav bezuman koncept, zdrav život! Živjeti zdravo znači živjeti duže, znači produžavati agoniju, i to je produžavati tako što se lišavamo duvana i hrane, stvari koje zaista učine da se na trenutak osjtimo bolj. Razgovaramo o tome da zapravo nemamo izbora: sve se mora dovesti do krajnjih konsekvenci, do trenutka kada sve postane smiješno, kada čak i kazna, odvratnost koju osjećamo prema postojanju biva komična.
The Smiths - Still Ill
Ljudi u toj zemlji žive jedući budućnost vlastite djece. Kada današnja generacija umre, za sobom neće ostaviti ništa osim jalove zemlje. Njihova djeca živjeće u bijedi jer su sve resurse zemlje proždirali roditelji, u svojoj gluposti i nacionalističko-pravoslavnoj pomami. Proždirali su sve, do posljednje mašine u najudaljnijoj fabričkoj hali, do posljednjeg pluga na najvišoj planini. Svaki dan koji ti ljudi prežive izjeda rubove egzistencija njihovih kćeri i sinova. Samo jalova zemlja, to je sve što će ostati. Nema nikakve razlike između njih i Romerovih zombija.
Humor ne spašava, kaže na jednom mjestu Uelbek, humor u krajnjem slučaju ne služi skoro ničemu. Mogu se događaji u životu zamipčljati s humorom godinama, tokom mnogih dugih godina, u nekim slučajevima se može zauzeti humorističan stvar praktično sve do kraja; međutim, na kraju krajva, život vam slomi srce.
Poći u Holaniju, oženiti Teu. Ili odšetati do Holliday Inna, u prvim trenucima zatim se kao niz maticu pustiti svemu što povratak u nedovršenu prošlost može donijeti. Jeste li primjetili sa kakvom ravnodušnošću svijest ispraća naše velike, naše životne odluke? Kada sahranjujete oca, u naručj uzimate dijete, kada prosite ženu ili je posmatrate kako zauvijek nestaj u dnu ulice, neće čak pasti ni jebena kiša. Surova priroda učiniće sve da vas ubijedi u nebitnost vaše sudbonosne odluke. -
Oduševljenje jednim cinikom koji, iako i sam mrači, barem odudara od ovog mikrokosmosa huškačke politike, mržnje i niskosti. Preporuke i ljubav za Nikolaidisa.
"Dok po ko zna koji put danas, u babinom sarajevskom stanu slušam Cashovu "Wayfaring Stranger", mislim o ljudima koji su pokušavali da preplivaju more, samo da bi pobjegli odavde. Naravno, ne treba ih žaliti: oni su barem imali vjeru da je ideja onoga što je napolju, s druge strane, vrijedna žrtve. Treba žaliti nas koji znamo da je svejedno ovdje ili tamo, svejedno da li će nas ovdje zlostavljati divljačko lokalno stanovništvo ili tamo sistem trade-markova i komoditeta: jer svejedno je gdje ćemo biti očajni. Ili cinični i mrzovoljni, što su samo intelektualne forme dobre stare ljudske nesreće." -
I ako odaberem prošlost, neće li to biti zato jer po svaku cijenu želim da izbjegnem budućnost. Ili nas nezavršena, prekinuta prošlost proganja poput duha i od našeg života stvara ukletu kuću, koja može biti oslobođena a čini zbačene tek novim suočavanjem sa svim tajnama i neraščišćenim računima prošlosti?
-
Volila bih da znam Teu.
-
Potpuni prosjek, ne znam zašto bi Nikolaidis ovo objavio? Opisao je neke dječačke/momačke situacije, pomalo i fantazije. Nije mi baš jasna knjiga, nit je prikaz generacije, nit posebno zanimljiva. Možda neki njegov spisateljski ćejf da opiše svoju mladost i ideale, što svakako poštujem, ali ne mora biti ukoričeno.
-
5/5. Nikolaidisov literarni dvojnik sicer ne vstaja s postelje prvih 50 strani romana kot Oblomov Gončarova, a zato tvega preležanine zaradi brezkompromisne pripovedi o zatohli in leni črnogorski mentaliteti, kateri odgovor na vsa življenjska vprašanja lahko ponudi le vladika Njegoš. Dvojnik mora pred mamljivo odločitvijo, ki ga lahko ponese k ljubezni svojega življenja v Amsterdam, z walkmanom na ušesih in muziko svoje generacije dodobra premodriti gnilobno stanje svoje preteklosti.
-
... "Koliko puta sam pokušavao da joj objasnim kako želim da spasim samo jedno - vlastitu dušu. I da ću je spasiti utoliko lakše, ukoliko učinim što manje stvari koje će imati utjecaja na živote drugih ljudi. Ako sve druge ostavim na miru, računao sam, možda i Đavo ostavi mene. "...
-
Todo estudiante de literatura debería leerlo.
-
3,5*
Izuzetna naracija koju, po mom utisku, na pojedinim mestima obremenjuju politička subjektivnost i ideološka skretanja. -
i read it in one day. I just couldn`t give it up. It was like I was listening someone really smart talking about things in whole different way from usual. I fell in love with narrator, like he was real person. Just a great style for a story taller.